Nisu Mi Ove Godine, Ni Druge Usne Pomogle...

Mi smo dokaz da savrsenstvo ne postoji.
Idealnost koja je isklesana pogresnim vremenom.
Cini mi se da sam razmisljala dok sam spavala. Znate, jedno od onih pijanih spavanja bez snova sa polubudnoscu koja zbunjuje. Probudila me tisina. I u toj tisini iskristalisani Mi; kao da sam prosle noci pronasla istinu o nama u talogu crnog vina. Pro Corde - a lepo sam trazila crnogorski vranac...
Nikada neces uspeti da pronadjes idealniju zenu za sebe. Od mene.
Ja sam nesreca koja ce te pratiti celog zivota i ciniti te bezgranicno srecnim. Ja sam praznina koja te ispunjava. Ja sam zavisnost koju ne priznajes. Odvikavanje je bolno, predugo i ne daje stopostotno izlecenje. Ja sam ljubav koju trazis od drugih. Ja sam neponovljiva nijansa plavog, uzalud pokusavas da pronadjes kopiju ispod tudjih trepavica.
Savrsen par - Ti i ja. 
Uskladjenih ritmova u svemu. Dok hodamo, dok spavamo, kada zelimo, kada volimo, dok se...volimo...
Nikada nisam uspela da zavolim nekoga kao sto sam zavolela Tebe.
I ako bih pokusala da stvorim ljudima sliku o Tebi, ne bih uspela recima. Znam, smesno je da ja nesto Ne mogu recima da opisem. Lajava, brza, recita, tvoja druga polovina.O da, sada sam sigurna u to. Ja sam, na zalost, tvoja druga polovina. Tvoja sudbina. Tvoja Ana.
I cak ni gromada zelje da To Nije Tako, ne moze promeniti tu cinjenicu.
Neki parovi provedu citav zivot zajedno, a ne osete ni gram ovoga sto mi imamo.
Legla sam s osmehom i tvojom porukom na telefonu " Neces da se nadjemo? Ne lazi vise da me volis, vazi?" ( prepricane poruke u ovoj jednoj). A ja sam se nasmesila. Znas da ne mogu, a toliko zelis. Pretis mi, nacices neku drugu. Zaboga, 3 sata je ujutru, pijan si, zeljan mene, zaljubljen u sve moje, svestan da te volim do kostiju, jos svesniji da ne bismo trebali da budemo zajedno - pa nadji neku, jebote! I ja bih da sam Ti, nasla neku...makar na kratko bih zaboravila da ne mogu bez tebe da zivim.
Tako mi i treba. 
Uvek sam se smejala onima koji pate. Pricala sam kako je patnja za slabice, za luzere, za dokone budale bez odvaznosti da nacine korak i dohvate zelju! A sada shvatam, da je patnja nesto sasvim trece...nesto mnogo dublje i vece. Nesto mnogo otmenije od strasa emocija...nestomnogo iskrenije od laznih osmeha.
Sedimo tako, okruzeni bracnim parovima koji ne pokazuju ni gram srece jer su zajedno. Ne caste se ni gramom neznosti, ne drze se za ruke. Ne ljube se. A iznad stola helijumom ispunjeni baloni u obliku srca! Lebde po restoranu da ih podsete da bas to treba da rade! Da se gledaju, smeskaju, pomaze, poljube, vole!
Lagano prelazim do tebe, prosla je ponoc i previse tura pica.
Ne volis kad sedim daleko od tebe. Ne sme niko to da zna, naravno. Prekrstila sam noge tako da mi koleno naleze na tvoju nogu. I osecam kako me obuzima mir. Kao da sam dosla kuci i uvila se u cebe ispred kamina, sa dobrom knjigom u rukama i casom kvalitetnog vina koje za sobom ne ostavlja kolateralnu stetu u glavi...takav mir. Osecam i tvoj mir sada. Pocinjes da see smeskas opusteno, misle ljudi od piva je. A nije. Od mene je. Tu sam pored tebe i nista vise nije vazno. Tu si pored mene, i samo to je vazno.
Kako bih samo volela da tako polupijani, zaljubljeni i svoji, odsetamo do kuce lagano. Pripijeni. Kao sto smo nedugo posle toga odsetali do kafica u kojem su te cekali drugovi. A ti si zeleo da sam sa tobom. Savrseni par. U nesavrsenom vremenu...

Ne pisem da bih pricala o nama, vec da ostane zapisano koliko te volim.
Mozda ces nekada procitati.
Mozda ces nekada shvatiti...

Volim te V.

 

Haiku 16

pustam zelje da bosonoge hodaju po vodi

uzdisem necujno da ne uznemirim povrsinu

duboko ispod mene alge se preplicu u transu

zora vristi tvoje ime

vreme je

...